Seiza

Put Aikidoa je put sopstvenog usavršavanja. Vežbamo da bismo posle svakog treninga izašli malo bogatiji, bilo za neku novu ideju, bilo za saznanje o novom limitu koji treba savladati, bilo za zrnce energije koju akumuliraju svi učesnici treninga. Ili, možda za neku prijateljsku reč, (o)smeh ili tapšanje po ramenu. Ili za par kapi znoja, upalu mišića, koju modricu ili ogrebotinu, ili onu predivnu iscrpljenost kada i kolena klecaju. Ili, za neku misao kojoj ćemo posvetiti malo vremena, usvojiti je, ili odbaciti. Svako od nas će naći ono što želi, i usvojiti ono što želi, na način koji mu odgovara.

Međutim, svi smo individualni, i ispoljavanje individualnosti je jedna od naših ljudskih karakteristika. Individualnost je jedan od činilaca koji određuju međuljudske odnose, i obogaćuju naša iskustva. U Aikidou, individualnost se ogleda u jedinstvenom pristupu i načinu izvođenja tehnike svakog od nas, sitnim pokretima i detaljima koji omogućavaju da se vežbanje nikada ne može smatrati završenim.

Da bi se vežbanje odvijalo u adekvatnom i tolerantnom raspoloženju, potrebna je individualna disciplina. Iako Aikido, kao tradicionalna veština, podrazumeva poštovanje tradicionalnih vrednosti, kao što su učtivost, poštovanje, skromnost i iskrenost, naša shvatanja tih vrednosti mogu varirati, i dovesti do situacija kojima nikako nije mesto u dođou. Da bi se disciplina ustanovila, i održala, i naše individualnosti uticale na trening isključivo u pozitivnom smeru, usvajamo pravila ponašanja kojih se pridržavamo tokom vežbanja, i kao odraz discipline – trudimo se da ih se uvek pridržavamo.

Pravila se odnose na naš odnos prema partneru, prema okruženju u kojem vežbamo, prema samom vežbanju, i najzad – prema nama samima.

Poštovanje prema okruženju i ostalim vežbačima

– Kada ulazimo u salu, vršimo lagani naklon prema pročelju. Ovim pokretom izražavamo poštovanje prema tradiciji Aikidoa. Naklon ne podrazumeva religiozno klanjanje, već izraz poštovanja.

– Prilikom ulaska na strunjače, takođe vršimo lagani naklon. I ovaj naklon treba ispuniti značenjem, prostor u koji ulazimo je prostor u kojem vlada poštovanje i učtivost, prostor u kojem učimo i usavršavamo se. Naklonom izražavamo prihvatanje vrednosti koje vežbanjem treba da usvojimo.

– Čas počinje naklonom slici O Senseija – Shomen ni rei, a nastavlja se međusobnim naklonom između učitelja i učenika – Sensei ni rei. Tom prilikom, izgovaramo “Onegai shimasu” – poziv na vežbanje.

– Partneri vrše naklon na početku i na kraju uvežbavanja pokazane tehnike. Ovim se obavezujemo da ćemo vežbati pažljivo, imajući u vidu dobrobit partnera, i sa najboljim namerama.

– Čas se završava na isti način kao što je i počeo – naklonom ka pročelju sale, i međusobnim naklonom učitelja i učenika, uz izgovaranje “Domo arigato gozaimashita” – učtivim zahvaljivanjem za upravo završeni čas.

Ponašanje u sali

– Učitelj je tu da omogući bezbedno i vođeno vežbanje svima, zato je neophodno slušati i uvek uvažavati njegove instrukcije

– Na čas dolazimo nekoliko minuta ranije, i pomažemo u pripremama za početak časa, ukoliko smo u mogućnosti

– U slučaju kašnjenja na početak časa, treba stati sa strane, i sačekati poziv da se pridružite ostalima na strunjačama

– Na strunjačama se sedi u seiza položaju. Eventualno, moguće je sedeti prekrštenih nogu (anza, ili “turski sed”). Bilo koji drugi način nije poželjan

– Strunjače tokom časa ne treba napuštati bez dozvole učitelja, niti bez preke potrebe

– Tokom vežbi disanja, sedimo mirno i fokusiramo se na predstojeći trening

– Tokom prikazivanja tehnike, treba usmeriti pažnju na ono što se pokazuje

– Ukoliko tokom vežbanja dobijete dodatne instrukcije, naklonite se pre traženja, i po završetku instruktaže

– Ukoliko čekate vaš red tokom vežbanja, stanite sa strane tako da ne smetate ostalima

– Uvek imajte u vidu svoju, i bezbednost ostalih vežbača tokom časa

Ponašanje tokom vežbanja

– Odnosite se prema partneru sa poštovanjem i pažnjom, pazite da ne povredite partnera nesmotrenim ili zbrzanim pokretom i naučite da osetite granicu do koje možete bezbedno primenjivati tehniku sa različitim partnerima.

– Svedite razgovor na minimum, i budite fokusirani na tehniku – time ćete vežbati duh, uvežbati tehniku i smanjiti mogućnost za povredu

– Uvažite svačije iskustvo, i ne stvarajte konflikte – konfliktima nije mesto u sali

– Iskoristite svaku priliku da učite

– Pomozite partneru da usvoji tehniku, ali znajte u kojoj meri mu možete pomoći

– Budite svesni okruženja i položaja ostalih vežbača, i pazite da ne povredite ukea ili ostale svojom tehnikom

– Uvek vežbajte u pozitivnom raspoloženju

– Budite iskreni u svakom naklonu, i u ulozi ukea i nagea

– Ne radite ono što nije pokazano, bez pitanja

Odnos prema opremi i sebi

– Održavajte opremu čistom, urednom i kompletnom

– Odlažite oružje tokom treninga tako da ne smeta ostalim vežbačima

– Održavajte ličnu higijenu

– Ne nosite nakit i predmete koji mogu da povrede ili da budu oštećeni. Na strunjači, potreban vam je samo gi i eventualno oružje.

– Dok ste na strunjačama, vežbajte Aikido. Ostale aktivnosti obavljajte van strunjača.

– Povrede zaštitite i prijavite učitelju i partneru. Ne dolazite na trening bolesni, ali razlikujte bolest i lenjost. Ne oklevajte da posmatrate trening ukoliko niste u mogućnosti da vežbate

– Kosu adekvatno uvežite

Posete i posetioci

– U gostima pratimo domaćinova pravila ponašanja

– Ukoliko želite da posmatrate trening, uvek ste dobrodošli, ali ga ne remetite. Sva pitanja postavite pre ili po završetku treninga, ili u pogodnom momentu

Sve ostalo što nije pomenuto

– Koristite zdrav razum, i radite za dobrobit svih vežbača. Ako niste sigurni – pitajte 🙂