Aikido treninzi (časovi) su osnovni način učenja i napredovanja u ovoj veštini. Uspeh učenika je direktno vezan za redovnost pohađanja treninga i sopstveno zalaganje na njima. Ovo je prva – i jedna od najvažnijih – lekcija kojoj nas Aikido uči na duhovnom planu: naš napredak zavisi prvenstveno od nas samih, i sami sebi smo najveća prepreka na putu. Disciplinovan rad na sebi je potreban (i dovoljan) uslov za usavršavanje tehnike. Odnosno, kako je to O Sensei predočio:

Instruktori (Aikidoa) prenose samo delić učenja.
Jedino će kroz požrtvovano vežbanje tajne Umetnosti mira biti oživljene.

Morihei Ueshiba

Redovno treniranje je, dakle, osnova.

Kako izgleda Aikido trening?

Treninzi najčešće prate ustaljenu formu, tokom koje se vrši priprema tela i duha za početak treninga, vežbe zagrevanja, Aikido kretanja i padovi, a zatim se prelazi na tehniku Aikidoa. Na kraju se obično rade vežbe opuštanja i istezanja. Naravno, trening neće uvek sadržati svaki od ovih elemenata.

Priprema za početak treninga

Treninzi Aikidoa treba da se odvijaju u prijatnom okruženju, sa koncentracijom na izvođenje tehnike ili kretanja. Međutim, svako od nas na trening donosi na ramenima “prašinu” napadalu tokom dana – na poslu, u školi, u prevozu, u svakodnevnom životu. Kada uđemo u salu, prašinu treba ostaviti ispred sale – tu će nas i sačekati nakon treninga – a na trening doći čistog duha. Kao malu pomoć, nekoliko minuta pred početak treninga provodimo u tišini, sedeći na kolenima u tradicionalnom japanskom sedu (seiza), i kroz vežbu disanja (kokyu) otpuštamo negativne misli, i usredsređujemo se na čas ispred nas. Nakon toga instruktor i učenici izvode tradicionalan međusobni naklon (rei), čime trening počinje. Ovih nekoliko jednostavnih rituala nas priprema, opušta i uvodi u uspešan trening.

Zagrevanje

Zagrevanje je segment treninga koji priprema telo za predstojeću fizičku aktivnost. Kroz seriju različitih vežbi i istezanja aktiviraju se mišići, povećava pokretljivost zglobova i ubrzava cirkulacija. Kao rezultat, organizam se budi i smanjuje mogućnost povrede.

Jedan deo zagrevanja su i vežbe Aikido gimnastike(aikitaiso). To su setovi specifičnih vežbi vezanih za Aikido, koji predstavljaju elemente tehnike koji se uvežbavaju, solo ili u paru. Ovde se najčešće misli na uvežbavanje kretanja (taisabaki) i padova (ukemi).

Taisabaki, odnosno, kretanje celog tela je set pokreta koji su jedna od najdistinktivnijih odlika tehnike Aikidoa. U pitanju su kružna kretanja kojima se partner koji izvodi tehniku (nage) prilagođava napadu napadača (uke), koristi njegovu energiju, i daljim kretanjem ga dovodi u podređen položaj. Ovo je verovatno prva prepoznatljiva komponenta po kojoj se Aikido lako prepoznaje. Ovladavanje kretanjem je suštinsko za primenu makar i najjednostavnije tehnike, jer ne postoji tehnika koja ga ne koristi.

Ukemi, doslovno, primanje tehnike, je način za bezbedno uvežbavanje tehnike Aikidoa. Primanjem tehnike, odnosno, izvođenjem adekvatnog pada, energija tehnike se rasipa u vidu kotrljanja ili amortizacijom o strunjaču, čime se sprečava povreda partnera. Postoji nekoliko vrsta padova koji se uvežbavaju sukcesivno, od lakših ka težim, i sa različite visine. Na ovaj način se telo vežbača priprema za bezbedan rad sa partnerom.

Tehnike

Najveći deo treninga posvećen je uvežbavanju Aikido tehnika. Tehnike se vežbaju u unapred dogovorenoj formi, nalik na kate, pri čemu jedan partner preuzima ulogu napadača, a drugi napadnutog. Nakon nekoliko izvođenja tehnike, uloge se menjaju. Na ovaj način, izučavaju se obe strane tehnike. Cilj izučavanja je uspostaviti kontrolu nad svojim telom, osetiti partnerovu energiju, i izvesti formu usklađenu sa njegovom energijom. Ovako izvedena forma ima izgled skladnog pokreta oba partnera, i to je rezultat vežbanja kojem se teži. Pri tome, i jedan i drugi imaju svoje uloge koje treba da obave: uke treba da pruži iskren napad, i omogući nageu da tehniku izvede na pravilan način, a nage treba da izvede tehniku ispravno. Izostanak bilo kojeg elementa tehnike ima za rezultat tehniku bez harmonije, i usavršavanje tog aspekta tehnike je krajnja destinacija vežbanja.

Treninzi sa oružjem

Treninzi sa oružjem (u žargonu “alatom”), su treninzi posvećeni vežbanju sa drvenim mačem (bokken), štapom (jo) i nožem (tanto). Tehnike Aikidoa imaju značajno nasleđe iz rada O Senseija sa oružjem, i moguće je povući mnoge paralele između bazičnih tehnika i rada sa, na primer, mačem. Stoga je za razumevanje funkcionisanja tehnika izuzetno korisno videti i njihove odgovarajuće tehnike sa oružjem. Pored toga, rad sa oružjem pruža jedno drugačije iskustvo u vežbanju, i time dalje poboljšava motoriku vežbača. Najzad, program rada sa oružjem dodatno proširuje osnovni program rada.  I ovi treninzi stavljaju značajan akcenat na sinhronizaciju i saradnju sa partnerom, ali daju i jednu novu perspektivu u vežbanju i tehnici Aikidoa.

Vežba opuštanja i istezanja

Po završetku treninga, potrebno je lagano opustiti telo i mišiće, usporiti puls i smiriti disanje. Ovo postižemo laganim vežbama istezanja na kraju treninga, ponekada i masažom. Za kraj, ponovo ćemo sesti u položaj seiza, i izvesti vežbe disanja, slično kao na početku treninga.  Još jedan uzajamni naklon instruktora i učenika, i trening se završava.

Kada je trening završen, i izađemo iz sale u kojoj vežbamo, sva ona prašina koju smo ostavili napolju na početku treninga, ponovo će se naći na našim ramenima. Međutim, obično se ispostavlja da ta prašina nekako postane mnogo lakša, a ponešto se i nesvesno otrese, pa sa manjim teretom izlazimo u spoljašnji svet i lakše se nosimo sa izazovima koje svakodnevica donosi.